Burnout, ili sindrom sagorijevanja, sve je prisutniji u suvremenom društvu zbog ubrzanog životnog ritma, konstantne izloženosti stresu i profesionalnog pritiska. 
Dok se najčešće povezuje semocionalnim i mentalnim iscrpljenjem, burnout također može imati ozbiljne fizičke posljedice, 
osobito na kardiovaskularni sustav. 

Ključnu ulogu u razvoju ovih simptoma imaju hormoni stresa – adrenalin i kortizol. 

Adrenalin luče nadbubrežne žlijezde kao neposrednu reakciju tijela na stresnu situaciju (tzv. „fight or flight” odgovor). On trenutno povećava 
broj otkucaja srca, krvni tlak i protok krvi prema mišićima, pripremajući tijelo za akciju. Kortizol, također izlučen iz nadbubrežnih žlijezda, i
ma dugotrajniji učinak – povisuje razinu glukoze u krvi, 
potiče zadržavanje natrija (i time povisuje krvni tlak) te utječe na imunološki i metabolički sustav. Kada su ovi hormoni kronično povišeni, 
kao kod burnouta, oni dugoročno opterećuju srce i krvne žile. 

Kardiološki simptomi burnouta često ostanu neprepoznati jer nalikuju drugim zdravstvenim tegobama, no njihovo rano prepoznavanje
 izuzetno je važno za sprječavanje ozbiljnih posljedica. 

Kardiološki simptomi burnouta uključuju: 

1.Tahikardija (ubrzan rad srca):​
Ubrzan puls u mirovanju često je rezultat stalne aktivacije simpatičkog živčanog sustava pod utjecajem adrenalina. 

2.Osjećaj lupanja srca (palpitacije):​
Zbog povećane razine adrenalina i kortizola, osoba može osjetiti snažne ili nepravilne otkucaje srca. 

3.Aritmije (nepravilan srčani ritam):​
Kronični stres može poremetiti električni ritam srca i uzrokovati preskakanje otkucaja ili nepravilan ritam. 

4.Povišen krvni tlak (hipertenzija):​
Kortizol potiče zadržavanje soli i tekućine u organizmu, što pridonosi porastu krvnog tlaka. 

5.Kratkoća daha:​
Moguća posljedica psihološke napetosti, ali i funkcionalnog opterećenja srca i dišnog sustava. 

6.Bolovi u prsima:​
Mogu nastati zbog mišićne napetosti ili anksioznosti, ali uvijek zahtijevaju ozbiljnu dijagnostičku obradu. 

Zašto su ovi simptomi opasni? 

Dugotrajna aktivacija sustava "bori se ili bježi" dovodi do kronične stimulacije srca i krvnih žila. To opterećuje srce, 
uzrokuje oštećenje unutarnje stijenke krvnih žila, ubrzava razvoj ateroskleroze i povećava rizik od infarkta, 
moždanog udara i kronične srčane bolesti. 

Dijagnostika kardioloških simptoma burnouta 

Za pravovremenu dijagnozu koristi se kombinacija fizičkih i psiholoških procjena: 

∙Elektrokardiogram (EKG): za otkrivanje aritmija i promjena u električnoj aktivnosti srca 

∙Holter EKG: kontinuirano praćenje srčanog ritma 

∙24-satni holter krvnog tlaka: bilježi varijacije tlaka kroz dan i noć 

∙Ehokardiografija (UZV srca): procjenjuje strukturu i funkciju srca 

∙Laboratorijske pretrage: uključuju kortizol, hormone štitnjače, glukozu i masnoće 

∙Psihološke procjene: važne za potvrdu burnouta i emocionalne iscrpljenosti 

Kako reagirati? 

Ako prepoznate ove simptome nemojte ih ignorirati. Posjet kardiologu i psihologu prvi je korak. Liječenje uključuje kombinaciju promjena životnog stila i 
po potrebi medikamentozne terapije. 

Preporučene mjere: 

∙Tehnike opuštanja (duboko disanje, meditacija, progresivno opuštanje mišića) 

∙Tjelesna aktivnost prilagođena mogućnostima 

∙Uravnotežena prehrana bogata antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama 

∙Psihološka podrška i terapija 

∙Redovita kardiološka kontrola 

Kardiološki simptomi burnouta su stvarni i ozbiljni. Dugotrajna izloženost hormonima stresa može ugroziti funkciju srca i krvnih žila. 
Pravovremeno prepoznavanje i liječenje ključ su očuvanja zdravlja. Stoga, ne čekajte da stres ostavi 
posljedice – reagirajte na prve znakove koje vam tijelo šalje.