Britanija je prva, još 2014-te god. u sklopu trogodišnjeg pilot projekta namijenjenog starijim osobama  

počela s "muzejima na recept". Propisivanje ovakvih recepata starijim osobama koje su često 

društveno izolirane rezultiralo je s do 37 posto manje posjeta liječniku, te 27-postotnim smanjenjem 

broja prijema u bolnice (podaci britanske Udruge za zdravlje i dobrobit kroz kulturu, nacionalne mreže 

kreativnih zdravstvenih inicijativa iz 2023). 

 

Učinkovitost ovih „recepata“ doprinijela je tome da su posjeti umjetničkim galerijama i muzejima već neko vrijeme dio 

svakodnevne prakse britanskog zdravstvenog sustava s mjerljivim, izrazito pozitivnim učinkom. 

Inspirirane pozitivnim primjerom i uspjehom ovog pilot projekta u Britaniji, širom svijeta pokrenute su 

brojne inicijative, te možemo reći da muzejska terapija doživljava pravu, vrlo opipljivu i konkretnu 

renesansu: 

-2018. god. u Kanadi montrealski liječnici počinju na recept propisivati posjete Muzeju lijepih 

umjetnosti (MMFA). Svaki liječnik na trošak zdravstvenog osiguranja može izdati do 50 

recepata godišnje. Studije su pokazale da su kvaliteta života i mentalna dobrobit pacijenata 

koji dolaze po takav recept mjerljivo više u odnosu na ostalu populaciju (rezultati istraživanja 

lokalnog laboratorija AgeTeQ).  

 

-2019. godine Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) proučila je i dala na prosudbu više od 

3000 provedenih studija. Sve su one vrlo jasno upućivale na to da umjetnički i kulturni 

događaji jačaju i mentalno i fizičko zdravlje ljudi, pomažući im da se nose s patnjom, kao i da 

potiču proces oporavka. 

-Bruxelles sa sličnim programom započinje 2021., kada je 33 liječnika krenulo s 'propisivanjem' 

pet muzeja. Danas je u gradski projekt uključeno više od 10 muzeja i 18 medicinskih ustanova, 

a troškove ulaznica pokriva grad Bruxelles.  

-U Francuskoj se ova praksa provodi od Rennesa u Bretanji do Azurne obale. U Nici recept 

"L'art c'est la santé" (Umjetnost je zdravlje) omogućuje i posjet poznatom Matisseovu 

muzeju. Brojni istraživački projekti širom Francuske istražuju koliko je utjecaj posjeta 

umjetničkim institucijama na dobrobit i zdravlje pojedinca. 

-Njemačka nije uvela besplatne muzeje na recept, ali provodi niz istraživanja vezano uz 

povoljan utjecaj posjeta muzeju na ljudsko zdravlje – istraživanja su pokazala da posjeti 

muzejima mogu ublažiti depresiju, demenciju i usamljenost, često učinkovitije i jeftinije od 

lijekova. 

 

-U suradnji s bolničkom mrežom Charité, berlinski Muzej Bode testira projekt pod nazivom 

'Muzeji iscjeljenja'. Kroz projekt se promovira usredotočena svjesnost (danas vrlo popularan 

mindfulness) pred umjetničkim djelima, tijekom koje se u potpunosti, bez osuđivanja 

osvješćuju i prihvaćaju sadašnji trenutak, emocije i okolina.  

 

Za razliku od poznatije i raširenije art terapije, muzejska terapija ne zahtijeva nikakav umjetnički 

talent, već samo spremnost na svjesno doživljavanje umjetnosti u sklopu koje pojedinac odvaja 

svoje vrijeme za razgledavanje umjetničkih djela. Dakle, ako i niste u stanju sami naslikati remek 

 <canvas id="copyImage"></canvas>

djelo, ne znači da niste u stanju uživati u onom koje je stvorio netko drugi.   

 

 

Dr. Catherine Hanak, psihijatrica u Sveučilišnoj bolnici Brugmann u Bruxellesu, obrazložila je  uspjeh 

takvih posjeta muzejima: “Kada radimo nešto ugodno naš mozak reagira kao da se radi o malome 

vatrometu, pri čemu se oslobađa dopamin i odmah se osjećamo bolje. To se događa kada vježbamo, 

kada šećemo šumom, ali i kad nas gane neko umjetničko djelo“.   

Temeljem rezultata dosadašnjih istraživanja smatra se da je utjecaj i blagotvornost umjetnosti na 

mentalno zdravlje usporediv s utjecajem sporta na fizičko zdravlje.  

 

Prošlogodišnja NEMO (Network of European Museum Organization) / Europska muzejska konferencija 

pod nazivom „Koga je briga? Muzeji, dobrobit i otpornost” održana u Berlinu (26.-28.11.2025.) 

zaključena je zajedničkom Izjavom o muzejima, mentalnom zdravlju i dobrobiti.  

U svojoj izjavi NEMO poziva na strukturnu integraciju kulture, uključujući muzeje, u zdravstvene i 

socijalne političke okvire diljem Europe. Napominju kako u razdoblju sve većih društvenih napetosti i 

fragmentacije, uloga muzeja kao prostora pripadnosti, iscjeljenja i oporavka postaje važnija nego ikad. 

Promicanjem pristupa utemeljenog na podacima i dokazima te podrškom međusektorskim 

partnerstvima, NEMO se zalaže za to da muzeji postanu pouzdani partneri u europskom ekosustavu 

dobrobiti, pomažući oblikovati zdraviju, povezaniju i otporniju budućnost kroz kulturu. 

 

S vrlo živim sjećanjem na davno viđenu  Picassovu Guernicu u Reine Sofia muzeju u Madridu, 

predivnu malu drvenu skulpturu nepoznatog autora na Odjelu Afričke kulture u Louvreu, da ne 

nabrajam dalje… Vama i sebi priželjkujem da se glas NEMO-a čuje i uvaži od strane mjerodavnih, te da 

muzeji na recept postanu dio i naše svakodnevice. Do tada, uz Noć muzeja nema razloga da si ne 

priuštite ljekovitu dozu muzejske terapije i bez recepta…..